Evo šta sve možemo posmatrati na večernjem i jutarnjem oktobarskom nebu!
Ako ste astronom ili astro entuzijasta – ovo je pravi tekst za vas!
Istaknuti događaji noćnog neba
Danas, u četvrtak, 17. oktobra 2024. (veče punog Meseca), kada se smrkne (u 19:24 EDT), Mesec će biti 9 stepeni iznad istočnog horizonta. Saturn će biti 27 stepeni iznad jugoistočnog horizonta. Sjajna Venera biće 6 stepeni iznad zapadno-južnog horizonta. Komet C/2023 A3 (Tsuchinshan-ATLAS) biće u gornjem desnom delu Venere, na 22 stepena iznad zapadnog horizonta (sa vizuelnom magnitudom od 3,7 ako nastavi da prati svoju trenutnu krivulju sjaja).
Najsjanija zvezda Daneb
Najsjajnija zvezda najbliža zenitu biće Deneb, na 80 stepeni iznad severoistočnog horizonta. Deneb (vizuelna magnituda 1,3) je 19. najsjajnija zvezda na našem noćnom nebu i najsjajnija zvezda u sazvežđu Labud. Deneb je jedna od tri sjajne zvezde “Letnjeg trougla” (zajedno sa Vegom i Altairom). Deneb je oko 20 puta masivniji od našeg Sunca, ali je potrošio svoj vodonik, postajući plavo-beli superdžin, oko 200 puta većeg prečnika od Sunca. Da se Deneb nalazi tamo gde je naše Sunce, prostirao bi se do Zemljine orbite. Deneb je udaljen oko 2.600 svetlosnih godina od nas.
Kako ovaj lunarni ciklus napreduje, Saturn i pozadina zvezda će svako veče izgledati kao da se pomeraju ka zapadu (kako se Zemlja kreće oko Sunca). Sjajna Venera će se pomerati ulevo duž jugozapadnog horizonta, u suprotnom pravcu od zvezda, prolazeći iznad sjajne zvezde Antares (biće na oko 3 stepena udaljenosti 25. oktobra). Oktobar 21. biće prvo veče kada će planeta Merkur biti iznad zapadno-južnog horizonta 30 minuta posle zalaska Sunca (približno vreme kada će prvi put biti vidljiva u sumraku). Rastući Mesec će proći pored Antaresa 3. novembra, Venere 4. novembra, i Saturna 10. novembra. 11. novembra biće prvi put kada će Merkur biti iznad horizonta kada se sumrak završi.
Do večeri petka, 15. novembra (veče sledećeg punog Meseca), kada se smrkne u 17:55 EST, Mesec će biti 14 stepeni iznad istočno-severoistočnog horizonta sa zvezdanim rojem Plejade 5 stepeni levo dole. Najsjajnija planeta na nebu biće Venera, 12 stepeni iznad jugozapadnog horizonta. Sledeća po sjaju biće Merkur, manje od jednog stepena iznad zapadno-južnog horizonta. Saturn će biti 38 stepeni iznad jugo-jugoistočnog horizonta.
Komet C/2023 A3 (Tsuchinshan-ATLAS) će biti 39 stepeni iznad zapadno-južnog horizonta, a prema trenutnoj krivulji sjaja predviđa se da će oslabiti do magnitude 8, što je previše slabo da bi se videla golim okom. Najsjajnija zvezda najbliža zenitu i dalje će biti Deneb, na 79 stepeni iznad severozapadnog horizonta.
Istaknuti događaji jutarnjeg neba
Ujutru, u četvrtak, 17. oktobra 2024. (jutro punog Meseca), kada svitanje počne u 6:22 EDT, Mesec će biti 11 stepeni iznad zapadnog horizonta. Najsjajnija planeta na nebu biće Jupiter, na 63 stepena iznad zapadno-jugozapadnog horizonta. Mars će biti na 72 stepena iznad jugo-jugoistočnog horizonta. Komet C/2024 S1 (ATLAS) biće 6 stepeni iznad istočno-jugoistočnog horizonta, ali će verovatno biti previše slab da bi se video bez teleskopa (trenutna projekcija, magnituda 12,7). Najsjajnija zvezda najbliža zenitu biće Pollux, 17. najsjajnija zvezda na našem noćnom nebu i sjajnija od blizanaca u sazvežđu Blizanci, na 75 stepeni iznad jugoistočnog horizonta. Pollux je zvezda narandžastog sjaja, udaljena oko 34 svetlosne godine od Zemlje. Nije sasvim dvostruko masivnija od našeg Sunca, ali je oko 9 puta veća u prečniku i 33 puta svetlija.
Kometa Atlas
Kako ovaj lunarni ciklus napreduje, Jupiter, Mars i pozadina zvezda će svako veče izgledati kao da se pomeraju ka zapadu. Komet C/2024 S1 (ATLAS), vidljiv dvogledom ili teleskopom, postaće svetliji, ali će se pomerati niže kako bude jurio ka Suncu, a 21. oktobra biće poslednje jutro kada će biti iznad horizonta kada jutarnji sumrak počne (procena magnitude 11,2). Opadajući Mesec će proći pored zvezdanog roja Plejade 19. oktobra, pored Jupitera 21. oktobra, pored Marsa i Polluxa 23. oktobra, pored Regulusa 26. oktobra, i pored Spica 31. oktobra. Komet C/2024 S1 (ATLAS) će proći najbliže Suncu ujutru 28. oktobra (kada, ako bude veoma vedro, može biti dovoljno sjajan da se vidi na dnevnom svetlu sat vremena, oko 7:39 ujutru). Ako ovaj komet preživi bliski prolazak pored Sunca, može se ponovo pojaviti na jutarnjem nebu. 2. novembra biće prvo jutro kada će biti iznad horizonta kada svitanje počne (sa procenjenom magnitudom 10,5, vidljivom dvogledom ili teleskopom).
Do jutra u petak, 15. novembra (jutro sledećeg punog Meseca), kada svitanje počne (u 5:51 EST), postavljeni pun Mesec biće 7 stepeni iznad zapadno-severozapadnog horizonta. Najsjajnija planeta na nebu biće Jupiter, na 35 stepeni iznad zapadnog horizonta. Mars će biti na 68 stepeni iznad jugozapadnog horizonta. Komet C/2024 S1 (ATLAS) biće 13 stepeni iznad jugoistočnog horizonta (procena magnitude 14,2). Najsjajnija zvezda najbliža zenitu i dalje će biti Pollux, na 69 stepeni iznad zapadno-jugozapadnog horizonta (više od Marsa za oko pola stepena).
Redakcija: Moj astrolog TV