Simboli u astrologiji

Simboli u astrologiji – poreklo i značenje krsta, kruga, polumeseca, simboli kojima se označavaju planete i njihove kombinacije.

Ako je nešto zajedničko praistorijskom i modernom čoveku, to je sasvim sigurno korišćenje znakova i simbola. Simboli koje je nekada čovek iscrtavao na zidovima pećina predstavljali su njegovu vezu sa prirodom, ali i strahopoštovanje koje je imao prema prirodnim silama i božanstvima za koje je verovao da kontrolišu te sile.

Simboli koji se kasnije javljaju upućivali su i na moć neke države, dinastije ili vlasti uopšteno, kao je slučaj sa simbolima lava i zmaja u starom Vavilonu. Lav je bio simbol zemaljske kraljevske vlasti, moći i velike snage dok je zmaj predstavljao nebesku vlast, vrhovnog boga Marduka. Brojne građevine starog Vavilona bile su ukrašene upravo ovim simbolima, a naročito se isticala Ištarina kapija na ulazu u grad Vavilon koja je bila ukrašena simbolima lava izlivenim u zlatu.

Između ostalog, simbole koristimo i da bi se sporazumeli, da bi komunicirali. Jedan simbol može uštedeti mnogo reči, a neki univerzalni simboli mogu biti razumljivi ljudima koji žive na različitim krajevima sveta i pripadaju različitim kulturama. U takve, univerzalne simbole, možemo svrstati astrološke simbole.

PLANETARNI ZNACI

Kroz dugu istoriju astrologije, glifovi odnosno znaci kojima su planete predstavljene su se veoma malo menjali, a pojedini nimalo. Kada vidimo znak neke planete obično prepoznajemo o kojoj je planeti reč i šta ta planeta predstavlja. Ta opšta planetarna značenja se nisu menjala sve do uvođenja u astrologiju transsaturnovskih planeta. Tada su neka tradicionalna značenja nekih planeta poništena i predata novim planetama. No, to neće biti predmet mog razmatranja.

Ono što ću konkretno razmatrati jeste simbolika koju nosi svaki planetarni znak, ona esencija, koja je ostala nepromenjena do današnjih dana. No, pre toga, moramo najpre da se upoznamo sa planetarnim znacima. Na slici ispod mogu se videti znaci 7 tradicionalnih planeta.

Saturn	♄	Jupiter	♃
Mars		Sunce	☉
Venera		Merkur	☿
Luna	☽	Fortuna	⛒
Severni čvor	☊	Južni čvor	☋

Među prvim stvarima koje naučimo proučavajući astrologiju jesu upravo ovi znaci. Oni su univerzalni pa su nam potpuno jasni i kada ih iscrtaju i Englez i Francuz i Grk. Ono o čemu manje znamo, jeste simbolika koju nose, a da bi otkrili tu simboliku moramo ove glifove posmatrati kao simbole, a ne kao znake.

TRI STUBA

Ovi planetarni simboli nisu nasumice odabrani. Svaki od njih ima svoje dublje značenje u skladu sa simbolikom planete kojoj je dodeljen, svaki od njih predstavlja jedan od božanskih principa. Ono što je još važnije jeste da su ovi simboli zapravo postavljeni na tri stuba odnosno u njihov sastav ulaze samo tri simbola – krst, krug i polumesec. Luminari su predstavljeni jednim simbolom, Saturn, Jupiter, Mars i Venera kombinacijom dva simbola, a samo jedna planeta nosi u sebi sva tri simbola – Merkur.

Ova tri simbola na slici iznad zapravo oslikavaju univerzalno trojstvo koje čini čoveka: telo (krst), duh (krug) i duša (polumesec). U raznim kulturama imamo različita značenja. Kod Hindusa ta podela oslikava trojstvo Brahme, Višne i Šive. Kod hrišćana su to Otac, Sin i Sveti Duh itd. Simbol krsta nije usko vezan za hrišćanstvo odnosno simboliku raspeća Hristovog. Naprotiv, ovaj simbol je bio u upotrebi mnogo pre nego što je hrićanstvo uopšte bilo začeto.

Krst

Krst koji simboliše materiju, sastoji se od dve prave linije, jedne horizontalne i jedne vertikalne koje se seku u jednoj tački. Ta tačka predstavlja nas, naše materijalno postojanje, središte sveta, mesto gde se ukrštaju muški i ženski princip dajući plod.

Horizontalnom linijom se možemo kretati kroz materijalno, kroz vreme. Ako je centralna tačka sadašnjost, onda će levo i desno predstavljati dane prošle i dane buduće. No, čovek nije samo telesno biće već je i spiritualno biće, pa tako osim kretanja u materiji, on se može kretati i duhovnim putevima koji su predstavljeni vertikalnom linijom. Uspinjući se vertikalom, čovek se približava Tvorcu, onome što je najuzvišenije, vrlinama i čistoti. S druge strane, spuštajući se vertikalom, čovek može iskusiti duhovni pad, suočavanje sa najdubljim i najmračnijim. Vertikala povezuje zemlju i nebesa.

Krst se povezuje sa 4 elementa, pa tako horizontalna linija predstavlja pasivne elemente vodu i zemlju, dok vertikalna linija predstavlja aktivne elemente, vatru i vazduh.

Četiri tripliciteta. Krst predstavlja i četiri pravca sveta (istok, jug, zapad, sever). Kada se oko njega opiše krug ⊕ dobijamo simbol Zemlje – 4 ukrsnice odnosno 4 kardinalne tačke koje označavaju smene godišnjih doba, ali i 4 faze ljudskog života. Takođe se povezuje i sa 4 rajske reke – Fison, Tigar, Eufrat i Gehon.

Pošto krst predstavlja materiju, on se nalazi kao jedan stub simbola 5 planeta, svih osim luminara, Sunca i Lune, jer po svojoj esenciji luminari predstavljaju Duh i Dušu.

Iako se za simbol Marsa danas kaže da je on predstavljen krugom i strelom (treći simbol), pri čemu strela predstavlja akciju i borbu, to zapravo nije ispravno. Mars je oduvek bio predstavljan krugom i krstom, njegov simbol je bio simbol obrnute Venere, a videćemo kasnije i zbog čega.

Krug

Krug je simbol savršenstva, sveukupnog i bezvremenog. Krug nema ni početak ni kraj, beskonačan je – nema ni prostora ni vremena. Stoga predstavlja božansko odnosno Duh jer ni Duh nema ni početak ni kraj. Solarni princip, izvor života. U magijskim obredima, krug koji bi praktikant iscrtavao oko sebe, a potom stajao u njemu, nije samo označavao božansku zaštitu, već i simboliku spajanja praktikanta sa Bogom, sjedinjenje mikro sa makrokosmičkim.

Krug kao simbol Duha, nalazi se u simbolima 3 planete i jednog luminara – Sunca:

Polumesec

Polumesec predstavlja simbol Duše, lunarni princip. Kao što Luna reflektuje svetlost Sunca, tako i Duša reflektuje Duh. Duša je podređena Duhu, kao što svetlost Lune zavisi od svetlosti Sunca. Da nema Sunca, Luna ne bi imala šta da reflektuje. Stoga, za razliku od savršenstva kruga i aktivnog principa koji predstavlja, polumesec predstavlja nesavršenost i pasivni princip duše. Sunce je postojano, ono se ne menja, ali Luna se menja, raspoznajemo njene faze, te tako pored refleksije večnog simboliše i promene odnosno iskustvo smrti ponovnog rađanja.

Polumesec se nalazi u simbolima 3 planete i jednog luminara – Lune:

Saturn i Jupiter u svojim simbolima nose simbol polumeseca kao drugi stub, dok je to Merkuru treći stub. Luna kao refleksija solarnog Duha nosi simbol polumeseca.

SIMBOLI PLANETA

Saturnov simbol je, videli smo, sastavljen iz dva simbola – krsta i polumeseca ♄, pri čemu je krst postavljen iznad polumeseca. To upućuje da materija (intelekt, racionalno) gospodari nad Dušom (iracionalno), da je um uronjen u telesno. Saturn simboliše formu i oblik, strukturu odnosno telesno u čemu je zarobljena Duša. Drugim rečima, Saturn simboliše pad Duše u telesno i melanholiju – polumesec je naslonjen na donji kraj vertikale krsta. Vidimo ograničavajući i restriktivni simbolizam Saturna. Ali Saturn gospodari i iluzijom vremena (Kronos) te u konačnici simboliše oslobađanje Duše od materijalnog kroz telesnu propadljivost tj. kroz stradanje i fizičku smrt.

Sušta suprotnost Saturnu jeste Jupiter i tu suprotnost nalazimo u simbolu Jupitera ♃ gde Duša (iracionalno) dominira nad materijom (racionalno). Polumesec je naslonjen na horizontalu krsta što simbolički upućuje na ekspanziju, širenje, za razliku od Saturnovog simbola gde smo imali omeđivanje i „sabijanje“ Duše unutar granica tela. Kao posledica istaknutosti Duše, u Jupiteru se ogledaju velikodušnost, milosrđe, pravednost, mudrost.

Simbol Marsa ♁ u sebi spaja krst i krug, pri čemu se krst nalazi iznad kruga. To nam govori da je u slučaju ove planete materija iznad Duha tj. Duh je potčinjen telesnom, materijalnim zadovoljstvima. Vidimo sada zbog čega su Saturn i Mars okarakterisani kao malefici. Prvi zarobljava Dušu otvrdnjavajući je, a drugi Duh očvršćujući ga, ostavljajući ga bez svetlosti (ljubavi). Vidimo da je krug prikačen za samo dno krsta upućujući nas potonuće Duha na najniže grane, poniranje u najmračnije.

Antiteza Marsu je Venera i to vidimo i u njenom simbolu koji je suprotan Marsovom ♀ : Duh dominira nad materijom, svetlost (ljubav) nadjačava materijalne impulse. Ljubav je slepa i nema granice, kao što je i krug beskrajan i bezličan. Krug je postavljen na vrhu krsta ukazujući na uspinjanje Duha ka Tvorcu i izvoru, na ljubav kao princip posvećenosti, stvaranja i sjedinjenja, kao izvor i suštinu samog života. Venera se raduje životu i uživa u svim njegovim blagodetima.

Sunce je luminar koji u osnovi svog simbola ima samo krug sa tačkom u centru kruga ☉. Predstavlja Duh odnosno kreativni princip, izvor života i vitalnih sila, savršenstvo. To je simbol manifestacije Boga u materijalnom svetu. Ovaj vitalizirajući božanski princip je smešten u srcu čoveka odakle podstiče njegov spiritualni rast i razvoj, na sličan način na koji materijalno Sunce podstiče rast i razvoj materijalnog života (kako gore, tako dole).

Zahvaljujući vitalizirajućem Duhu u materiji, razvija se i Duša čija se simbolika ogleda u simbolu Lune ☽ i to ne u bilo kom simbolu već simbolu mlađaka, onog koji je u rastu svetlosti simbolišući rast i razvoj Duše, njen uspon. Luna predstavlja um tj. refleksiju intelekta (solarni princip), nevoljne radnje, kako čulnu tako i nadčulnu (intuitivnu) percepciju, instinkte. Tako Luna vlada mozgom. Kao refleksija stvaralačkog principa, vezuje se za sve fizičke manifestacije, upućuje na uspone i padove ili kako bi neki rekli na „hodočašće“ duše koji se oslikavaju kroz faze kroz koje Luna prolazi u svojim ciklusima.

Poslednja planeta i jedina čiji simbol u osnovi ima i krst i krug i polumesec jeste Merkur ☿ – materija je na dnu, nad njom dominira Duh, a nad Duhom Duša. Ovo je možda i najbolji prikaz samog čoveka, krajnje božanske manifestacije koja u sebi objedinjuje sva tri principa. Spoznaja ovog objedinjenog trojstva vodi i do spoznaje samog Tvorca, do prosvetljenja, a što jeste suština života.

John Hazelrigg – Astrosophic Principles; Whitefish, Montana: Kessinger Publishing LLC, 2010.

Raphael – A Manual of Astrology, or the Book of the Stars; London, 1828.

Arthur Edward Waite – The Hermetic and Alchemical Writings of Paracelsus the Great; London, 1894.

Izvor: https://astroriznica.com/