Šta ćemo gledati na nebu u prvoj polovini 2025?

2025. godine nebo će prikazivati raznovrsne uzbudljive prizore, od delimičnih pomračenja Sunca i potpunih pomračenja Meseca, do osvetljenih planeta, meteorskih kiša, supermeseca i još mnogo toga.

JANUAR

1 – 12. januar – Meteorska kiša Kvadrantidi

Godina počinje spektakularno sa Kvadrantidima, jednom od najjačih i najpouzdanijih godišnjih meteorskih kiša. Aktivna od 28. decembra 2024. do 12. januara 2025, ova kiša je poznata po “vatrenim kuglama”, izuzetno svetlim meteoritima.

Vrhunac Kvadrantida u 2025. godini pada na noć 4. januara, sa mogućnošću do 120 meteora po satu u maksimumu. Rastući polumesec mogao bi zaseniti nekoliko slabijih meteora te noći, ali srećom zalazi ispod horizonta nešto pre 22h po lokalnom vremenu u Velikoj Britaniji.

Za posmatranje ove kiše obucite se toplo, pronađite tamnu lokaciju bez svetlosnog zagađenja i pokušajte da obuhvatite što veći deo neba. Da biste utvrdili da li ste videli Kvadrantid, pratite njegov trag do radijantne tačke koja bi trebalo da bude u severnom delu sazvežđa Botes.

4. januar – Saturn se skriva iza Meseca

Okultacija u astronomiji dešava se kada, iz naše perspektive na Zemlji, jedan nebeski objekat izgleda kao da prolazi ispred drugog.

januara iz Velike Britanije videćemo lunarnu okultaciju Saturna, što znači da će Saturn izgledati kao da prolazi iza Meseca, koji će tada biti u fazi prve četvrti.

Oko 17:15 Saturn će biti vidljiv tik uz severozapadni deo Meseca, a zatim će nestati iza njegovog senčenog dela. Oko 18:30 Saturn će se ponovo pojaviti iza jugoistočnog dela lunarnog diska.

U drugim regionima neće biti vidljiva okultacija, ali će Saturn i Mesec izgledati blizu jedan drugom na nebu, što se naziva konjunkcija.

10. januar – Venera na najvećem izduženju istočno

Venera i Merkur su dovoljno sjajni da se vide golim okom, ali zbog toga što su bliži Suncu nego Zemlji, retko se udaljavaju daleko od njega na nebu. Ovo ih ponekad čini teškim ili čak opasnim za posmatranje. Ovo se posebno odnosi na Merkur, koji je manji, slabiji i bliži Suncu od Venere.

Ako želite da posmatrate ove stene planete, najbolja prilika je obično za vreme njihovog najvećeg izduženja. Ovo je trenutak kada je svaka planeta najdalje od Sunca i stoga je verovatnije da će biti iznad horizonta nakon zalaska zaslepljujućeg Sunca.

Venera će dostići svoje najveće istočno izduženje (i stoga će se videti ujutro) 10. januara, dok će najveće zapadno izduženje (vidljivo uveče) dostići 1. juna 2025.

16. januar – Mars najsvetliji

Kada je planeta “u opoziciji”, nalazi se direktno naspram Sunca na nebu, što u potpunosti osvetljava njenu površinu i čini je najsvetlijom.

januara Mars će biti u opoziciji, što je sjajna prilika da usmerite pogled ili teleskop ka ovoj prelepoj crvenoj planeti.

Okupljanje planeta

Ako volite posmatranje planeta, zabeležite datum 21. januar nakon zalaska Sunca, kada ćete moći videti pet planeta – Saturn, Veneru, Uran, Jupiter i Mars – rasute po nebu do oko 21 sat.

Saturn, Venera i Jupiter biće lako vidljivi kao svetle bele tačke, dok će Mars izgledati kao narandžasta tačka. Međutim, Uran je prilično slabog sjaja i biće potreban veoma taman ambijent ili teleskop da biste ga uočili.

FEBRUAR

Potraga za drugom galaksijom

Februar otvara „sezonu galaksija“ na severnoj hemisferi, što pruža najbolju priliku za posmatranje ovih zapanjujućih udaljenih „gradova“ gasa, prašine i zvezda.

Mlad Mesec 28. februara omogućava izbegavanje svetlosnog zagađenja Meseca i odličnu priliku za posmatranje galaksija.

Andromedina galaksija, koja je jedan od najpopularnijih ciljeva astronomije i astrofotografije, nalazi se na oko 2,5 miliona svetlosnih godina od nas. Možete je pronaći u blizini sazvežđa Andromeda i Kasiopeja. Za najbolje rezultate koristite teleskop ili dvogled u tamnoj oblasti, a pod veoma tamnim nebom može se čak videti kao mala mutna mrlja golim okom!

MART

Merkur na najvećoj elongaciji

Merkur će dostići svoju najveću istočnu elongaciju 8. marta, tj. najudaljeniju tačku od Sunca, prvi put u 2025. godini. Kao istočna elongacija, najbolje će se videti ujutru.

Merkurova istočna elongacija ponoviće se 4. jula i 29. oktobra, dok će najveće zapadne elongacije (najbolje vidljive uveče) biti 21. aprila, 19. avgusta i 7. decembra 2025.

Kao i uvek, budite oprezni prilikom posmatranja blizu Sunca – nikada ne gledajte direktno u Sunce i koristite teleskop ili dvogled isključivo pre izlaska ili posle zalaska Sunca.

Prolećna ravnodnevnica

Promene u dužini dana i noći nastaju zbog nagiba Zemljine ose. Kada Zemlja kruži oko Sunca, severna hemisfera je deo godine nagnuta prema Suncu, dok je južna nagnuta od njega, i obrnuto.

Ravnodnevnica se dešava kada nijedna hemisfera nije nagnuta prema ili od Sunca, pa su dan i noć približno jednake dužine. Prolećna ravnodnevnica na severnoj hemisferi ove godine pada 20. marta i označava početak astronomskog proleća.

Saturnovi prstenovi „nestaju“

Zahvaljujući svom veličanstvenom sistemu prstenova, Saturn nosi nadimak „dragulj Sunčevog sistema“. Međutim, 23. marta čuveni prstenovi će nestati iz našeg vidnog polja.

Ova pojava, koja se dešava otprilike jednom u 15 godina, rezultat je prelaska Zemljine orbite kroz ravan prstenova. Disk prstenova biće posmatran ivicom, što će ga učiniti gotovo nevidljivim.

Iako Saturn neće biti vidljiv tokom ove retke pojave, fascinantno je znati da će naša planeta tog dana biti savršeno poravnata s njegovim prstenovima.

APRIL

16. – 25. april – Obratite pažnju na Liride

Liridski meteorski pljusak u 2025. godini biće vidljiv od 16. do 25. aprila, sa vrhuncem 22. aprila.

Iako nije jedan od najaktivnijih godišnjih meteorskih pljuskova, Liridi i dalje mogu oduševiti – neki meteori ostavljaju svetle tragove prašine koji svetle na nebu nekoliko sekundi.

Štaviše, tokom vrhunca u noći 22. i jutra 23. aprila, Mesec će biti ispod horizonta do oko 4 sata po BST vremenu, što znači da neće uzrokovati svetlosno zagađenje, čineći uslove idealnim za posmatranje vrhunca.

Liridi su uzrokovani ostacima sa komete C/1861 G1 Tačer, koja napravi krug oko Sunca jednom u svakih 415 godina. Ovo je najstariji zabeleženi meteorski pljusak koji je i dalje vidljiv danas, a prvi put je zabeležen 687. godine pre nove ere.

MAJ

19. april – 28. maj – Meteorski pljusak Eta Akvaridi

Meteorski pljusak Eta Akvaridi aktivan je između 19. aprila i 28. maja, s vrhuncem između ponoći i zore 5. maja, kada je predviđena stopa do 40 meteora na sat.

Ovaj pljusak je vidljiviji na južnoj hemisferi, ali će se na severnoj hemisferi pojaviti nisko na nebu u ranim jutarnjim satima pre svitanja. Ipak, i dalje će biti moguće videti pljusak na istočnom nebu, čak i kada je radijant ispod horizonta.

U 2025. godini Eta Akvaridi počinju kada je Mesec u fazi rasta, a maksimum 5. maja događa se jedan dan nakon prve četvrti, što rezultira blago nepovoljnim uslovima za posmatranje.

Gledajte ka istoku kako biste uočili zvezdu Eta Akvarida u sazvežđu Vodolije, po kojoj je meteorski pljusak dobio ime. Izvor meteorskog pljuska je poznata Halijeva kometa, vidljiva sa Zemlje otprilike svakih 75-76 godina.

JUN

21. jun – Letnji solsticij

Severna hemisfera obeležiće letnji solsticij 21. juna, ‘najduži dan u godini’, sa približno 16,5 sati dnevne svetlosti.

Tačan trenutak solsticija je u 3:42 po BST vremenu, kada je severna hemisfera najviše nagnuta ka Suncu. Od tog trenutka dani će postajati progresivno kraći do zimskog solsticija 21. decembra.

Ukoliko želite da saznate kako će svai od ovih događaja uticati na vas i vaš znak zodijaka – ne propustite naredne tekstove na blogu našeg veb-sajta!